Kako se trenutno biraju rukovodeći kadrovi u srpskom fudbalu?

Reading Time: 5 minutes

Upravljanje i izbor rukovodećih kadrova u srpskom fudbalu često su produkt političko-interesnih veza, ličnih poznanstava i lojalnosti, a ređe rezultat stručnosti, integriteta i iskustva u sportskom menadžmentu. Ovakav sistem proizvod je godina institucionalnog urušavanja i netransparentnog vođenja klubova i saveza, što je ozbiljna prepreka za razvoj srpskog fudbala.

Formalno gledano, rukovodeći kadrovi, uključujući čelnike Fudbalskog saveza Srbije (FSS), predsednike klubova, trenere i druge ključne pozicije, biraju se kroz različite procese koji zavise od nivoa i organizacije:

1. Fudbalski savez Srbije (FSS):
   • Predsednik FSS i članovi Izvršnog odbora biraju se na Skupštini FSS, gde glasaju predstavnici klubova, regionalnih saveza i drugih fudbalskih organizacija. Proces je formalno demokratski, ali često pod uticajem političkih i ekonomskih lobija, što može dovesti do kompromisa u izboru kandidata.
   • Selektori reprezentacija (seniorske i mlađe kategorije) imenuju se od strane Izvršnog odbora FSS. Odluka se temelji na preporukama stručnih komisija, ali i na političkim i medijskim pritiscima, kao i na raspoloživom budžetu.
2. Klubovi:
   • Predsednici i članovi upravnih odbora klubova biraju se na skupštinama klubova, gde članovi ili akcionari (u slučaju privatizovanih klubova kojih je vrlo malo) glasaju. U praksi, izbor često zavisi od finansijskih ulagača, političkih veza ili uticaja navijačkih grupa. Veliki klubovi poput Crvene zvezde i Partizana često imaju rukovodioce sa jakim političkim ili poslovnim pozadinama.
   • Treneri klubova se angažuju od strane uprave, na osnovu njihovog CV-ja, prethodnih rezultata i ličnih kontakata. Često se preferiraju domaći stručnjaci ili treneri sa iskustvom u regionu, iako su u poslednje vreme sve češći i strani treneri u Superligi.
3. Sudijska komisija i ostali kadrovi:
   • Predsednik Sudijske komisije FSS i ključni sudijski kadrovi imenuju se od strane Izvršnog odbora. Nedavno je doneta odluka o angažovanju stranog stručnjaka za predsednika Sudijske komisije, što je izazvalo različite reakcije javnosti.

Ukratko, dijagnostikovano je sledeće:

Nema jasnih i merljivih kriterijuma: Ne postoje propisani profesionalni standardi ni konkursne procedure.

Partijsko-politički uticaj: Mnogi funkcioneri dolaze uz podršku političkih stranaka ili moćnih pojedinaca van fudbala.

Nepotizam i klanovska struktura: Bivše sudije, ljudi iz struktura saveza ili lokalnih vlasti često prelaze iz funkcije u funkciju bez obzira na rezultate.

Simbolične biografije (CV): Nisu retki slučajevi da sportski radnici nemaju nikakvu formalnu edukaciju iz sportskog menadžmenta, već se oslanjaju na „rad na terenu“ i poznavanje „pravih ljudi“.

Problemi u trenutnom sistemu

Nedostatak transparentnosti:

Procesi izbora često nisu dovoljno transparentni. Politički i finansijski interesi utiču na odluke, što dovodi do sumnji u integritet izbora.

Politički i lobistički uticaj:

Političke strukture i moćni pojedinci često imaju značajan uticaj na izbor rukovodećih kadrova, posebno u FSS i velikim klubovima. Ovo može dovesti do postavljanja ljudi koji nisu nužno najkompetentniji, već politički podobni.

Nedostatak dugoročne strategije – funkcije bez vizije i plana:

Izbor kadrova često nije usklađen sa dugoročnim ciljevima razvoja fudbala. Na primer, selekcija trenera ili selektora često zavisi od trenutnih rezultata ili medijskog pritiska, umesto od strateškog plana. Mnogi funkcionišu ad hoc, bez srednjoročnih i dugoročnih strategija.

Nepotizam i klijentelizam:

U mnogim slučajevima, kadrovi se biraju na osnovu ličnih veza ili lojalnosti, a ne zasluga. Ovo posebno važi za manje klubove i regionalne i područne saveze.

Slaba edukacija i profesionalizacija – slaba infrastruktura za razvoj kadrova:

Proces selekcije rukovodilaca često ne uključuje stroge kriterijume stručnosti ili iskustva. Dakle, ne postoje programi licenciranja i kategorizacije rukovodilaca kao što postoji za trenere. Dakle, nedostaju programi za sistematsku obuku menadžera i administratora, za razliku od trenerskih programa.

Nema odgovornosti:

Čak i loši rezultati ili finansijski gubici retko dovode do smene rukovodstva.

Zatvoren krug kadrova:

Ljudi se rotiraju kroz klubove, saveze i komisije, pa se gubi prilika za nove, mlade i stručne kadrove.

Utišavanje kritike:

Svako ko iznese drugačije mišljenje često biva marginalizovan ili uklonjen iz sistema.

Postoji li sistem?

Postoji formalni sistem izbora unutar FSS i klubova, ali on je često neusaglašen i podložan spoljnim uticajima. FSS je uveo neke reforme, poput strategije razvoja mladih igrača i edukacije trenera, ali sistem za izbor rukovodećih kadrova nije dovoljno standardizovan. Na primer, nema jasnih, javno dostupnih kriterijuma za izbor predsednika FSS ili selektora, što ostavlja prostor za subjektivnost.

Idealan model za izbor rukovodećih kadrova

Idealan model bi trebalo da bude zasnovan na transparentnosti, znanju (stručnosti) i dugoročnoj strategiji. Evo ključnih elemenata:

Transparentan konkursni sistem:

Javni poziv za rukovodeće pozicije u savezima i klubovima sa jasnim kriterijuma za izbor opisanim u tačkama koje slede i ocenom nezavisne komisije.

Jasni kriterijumi za izbor:

Uvesti standardizovane kriterijume za sve rukovodeće pozicije (npr. obrazovanje, iskustvo, prethodni rezultati, poznavanje fudbalskog menadžmenta, reference, vizija razvoja). Na primer, kandidati za predsednika FSS ili direktora kluba trebalo bi da imaju iskustvo u sportskom menadžmentu i dokazane rezultate u vođenju organizacija. Uvođenje profesionalnih kurseva za fudbalski menadžment koji će biti opisani u naprednim tačkama kao preduslov za kandidaturu.

Nezavisna komisija za izbor:

Formirati nezavisnu komisiju koja bi ocenjivala kandidate na osnovu javno objavljenih kriterijuma. Ova komisija bi trebalo da uključuje stručnjake iz fudbala, ali i nezavisne eksperte iz oblasti menadžmenta.

Transparentan proces:

Svi kandidati bi trebalo da javno prezentuju svoje programe i vizije, uz javne debate i glasanje. Ovo bi povećalo poverenje javnosti i smanjilo uticaj lobija.

Obuka i profesionalizacija:

Uvesti gorepomenute obavezne programe obuke za rukovodioce, slično UEFA Pro licenci za trenere. Na primer, FSS bi mogao da razvije program za obuku sportskih direktora i menadžera, fokusiran na finansije, marketing i strategiju nalik na UEFA CFM program. Ponavljamo jer je važno, potrebna je stalna edukacija i evaluacija rada.

Evaluacija učinka:

Potrebna je stalna edukacija i evaluacija rada. Ugovori vezani za realizaciju sportskih i finansijskih ciljeva. Godišnje revizije učinka i odgovornosti.

Depolitizacija sportskih institucija:

Jasno odvajanje politike i sporta: zabrana funkcija političarima u fudbalskim strukturama. Izgradnja poverenja u upravljačke strukture kroz javno dostupne podatke.

Otvaranje prostora za mlade kadrove:

Mentorstvo i programi za nove generacije sportskih rukovodilaca. Uključivanje ljudi iz različitih profesija: prava, ekonomije, psihologije, IT sektora.

Dugoročna strategija:

Izbor kadrova treba da bude usklađen sa strateškim planom razvoja fudbala, koji bi uključivao razvoj mladih igrača, infrastrukturu i međunarodnu konkurentnost.

Uključivanje svih zainteresovanih strana:

Manji klubovi i regionalni savezi treba da imaju veći uticaj na izbore, kako bi se izbegla dominacija velikih klubova. Ovo može uključivati proporcionalno glasanje na Skupštini FSS.

Šta treba učiniti da bi se došlo do idealnog modela?

1. Reforma statuta FSS:
   • Izmeniti statute FSS i nižih saveza kako bi se uveli jasni kriterijumi i procedure za izbor rukovodilaca. Ovo uključuje definisanje kvalifikacija, procesa kandidature i nadzora nad izborima. Savezi moraju reformisati svoje statutarne odredbe koje omogućavaju samovolju i zloupotrebe.
2. Formiranje nezavisnog tela:
   • Osnovati nezavisnu komisiju za nadzor izbora, koja bi uključivala predstavnike klubova, ali i eksterne stručnjake (npr. iz UEFA ili međunarodnih fudbalskih organizacija).
3. Edukacija i sertifikacija – akademski pristup:
   • Razviti programe obuke za rukovodioce, slične onima koje već postoje za trenere. Ovo bi moglo uključivati saradnju sa univerzitetima ili međunarodnim organizacijama poput UEFA. Dakle, pomoć UEFA kroz projekte razvoja fudbalske administracije i edukaciju kadrova.. Fakulteti sporta, ekonomije i prava moraju uključiti sportski menadžment kao ozbiljnu disciplinu povezanu sa praksom.
4. Povećanje transparentnosti:
   • Objavljivati sve kandidature, programe i rezultate glasanja na zvaničnim platformama FSS i ostalih saveza. Uvesti javne debate između kandidata.
5. Smanjenje političkog uticaja:
   • Uvesti stroge mere protiv političkog mešanja, uključujući sankcije za klubove ili pojedince koji vrše pritisak na proces izbora.
6. Podrška manjim klubovima:
   • Finansijska i organizaciona podrška manjim klubovima kako bi mogli da učestvuju u procesu donošenja odluka, čime bi se smanjila dominacija velikih klubova.
7. Međunarodna saradnja:
   • Uključiti strane stručnjake u reforme, slično odluci o angažovanju stranog predsednika Sudijske komisije. Ovo može doneti novu perspektivu i smanjiti lokalne tenzije.
8. Pritisak javnosti i medija:
   • Tražiti odgovornost, tražiti promene i vršiti nadzor – konstantno.
9. Inicijativa iznutra:
   • Postoje pošteni ljudi u sistemu koji moraju formirati jezgro za promene.

Zaključak

Trenutni sistem izbora rukovodećih kadrova u srpskom fudbaluje zastareo, zatvoren i neefikasan. Pati od nedostatka transparentnosti, političkog uticaja i fokusiranja na kratkoročne interese. Idealan model bi podrazumevao transparentan proces sa jasnim kriterijumima baziran na znanju i stručnosti kandidata, nezavisnom komisijom i fokusom na dugoročni razvoj. Da bi se ovo postiglo, potrebne su reforme statuta FSS, edukacija kadrova, povećanje transparentnosti i smanjenje političkog uticaja. FSS je već započeo neke reforme, poput onih u sistemu takmičenja i sudijskoj organizaciji, ali je potrebno više rada na standardizaciji procesa izbora rukovodilaca kako bi srpski fudbal dostigao svoj puni potencijal. Ukratko, da bi fudbal napredovao, potrebna je transformacija rukovodećih struktura na svim nivoima – od lokalnih klubova do nacionalnog saveza. Taj put je spor, ali neophodan ako želimo da srpski fudbal bude stabilan, održiv i uspešan.